Medju nama

Nekonkretno kao more

Generalna — Autor nensi888 @ 17:27
Evo me opet na kopnu. I poželeh da pišem. Muka je samo golema, što nemam ništa konkretno. U toj sam muci prelistavala hrpu citata ovde i shvatila da je možda sve isuviše konkretno. Sve same kapljice mudrosti, destilovane iz mora Bog zna kojih dela. Tako se zapitah: ne fali li nam malo poezije, malo morskih talasa što te zapljusnu i vodom i muljem. Sve su te raznobojne mudrolije što samu srž izvuku na površinu fini priručnik za neki lepši život, ali imaju li dušu? I može li duša tako da se sažme u par redaka?
Neko je jednom rekao za moje pesme da su prljave, da jezik nije "pročišćen". Kad smo se to tako oglušili o prljavštinu, pa sve od nje okrećemo glavu dok nam ulice smrde?
Gledala sam danima u more, slano, mutno od peska i ljudi, zaneseno vetrom, dok je sunce pržilo i samo je takvo, celo, i lepo. Inače bismo radije birali kadu.
Godinama su me učili da od ljudi krijem bol, tugu, bes, osetljivost, pa čak i privrženost, što bi možda, u datom kontekstu i ovde bio višak informacija, jer ime teksta nalaže štogod drugo. Onda se sav taj nataloženi mulj kao bujica slio u moje redove. Neki su plakali čitajući ih, neki su ih smatrali prljavim, ali ti su se redovi redjali u jedan most koji prelazi preko praznine izmedju mene i sveta. Samo pišući zatalasam, zalelujam i ne uplašim se da će se neko udaviti u mom mulju. Nema to toliko veze sa publikom, koliko sa potrebom da se čovek pokaže ceo.
More sa muljem i talasima, čovek sa suzama u očima, čovek sa stisnutom pesnicom, čovek sam i čovek zajedno.
More kome se raduješ cele godine, čovek pred kojim srce zadrhti. Celi, lepi, ružni, prljavi i čisti.
Dušom se čitaju cele knjige, tek očima i razumom citati.
Dušom se voli celi čovek, sve manje od toga je trgovina.
Dušom se piše nekonkretno, ostalo je birokratija.
Zato biram da pišem, i prljavo i čisto, i lepo i ružno, crno i raznobojno, razliveno suzama, umazano karminom i lakom za nokte...i drvce po drvce gradim svoj most...ako vas zapljusne talas, to je most postao naš.

Izgradite zonu komfora

Generalna — Autor nensi888 @ 15:28

Možda sam ja suštinski inadžija, neko ko će po svaku cenu težiti da bude u suprotnosti sa trenutnim standardima, ali to ne menja činkenicu da mi se gadi sijaset copy-paste saveta, koji se, bez izuzetka, svode na jedno te isto: ti taj tvoj život ne živiš kako treba i "ušuškan si" u svojoj zoni komfora.

Ko je bre danas i u čemu ušuškan? Imamo sve osim sigurnosti i stabilnosti. Na sve strane part-time poslovi, part-time roditelji, part-time ljubavnici. Izašli bismo iz zone komfora, no nemamo odakle.

I da, naravno da mislim da treba da se radi na fleksibilnosti struktura, ali, da bi se bilo šta razgrađivalo, mora najpre da se izgradi.

U redu je biti "ušuškan", u redu je imati okvir u kome se osećamo stabilno i sigurno, i komfor je u redu, ako ga čovek sebi može priuštiti. U redu je ostati u starom dok ne budeš spreman da izgradiš novo. Biti dovoljno dugo tu da znaš da možeš da se vratiš.

Raditi na onome što imaš, da bi mogao da izgradiš novo kada su ti temelji dovoljno jaki. Osetiš tlo pod nogama, da bi mogao da nastaviš da koračaš. Sretneš se, da bi mogao da se rastaneš i nastaviš da slediš svoj put.

 Kada je ta baza dovoljno jaka, i najopasniji putevi nisu tako zastrašujući. Tek je onda taj iskorak zapravo proširivanje zone komfora, a ne skok u provaliju.

Nema ništa loše u tim ostrvima kojima znamo svaki, i najnepregledniji ćošak, i gde je sve predvidivo. Nema ništa loše u tome da posetimo druga lepa mesta uz saznanje da nas ovo ostrvo čeka, zahvalno na lepoti i ljubavi koje smo u njemu izgradili. 


Powered by blog.rs