Medju nama

Nekonkretno kao more

Generalna — Autor nensi888 @ 17:27
Evo me opet na kopnu. I poželeh da pišem. Muka je samo golema, što nemam ništa konkretno. U toj sam muci prelistavala hrpu citata ovde i shvatila da je možda sve isuviše konkretno. Sve same kapljice mudrosti, destilovane iz mora Bog zna kojih dela. Tako se zapitah: ne fali li nam malo poezije, malo morskih talasa što te zapljusnu i vodom i muljem. Sve su te raznobojne mudrolije što samu srž izvuku na površinu fini priručnik za neki lepši život, ali imaju li dušu? I može li duša tako da se sažme u par redaka?
Neko je jednom rekao za moje pesme da su prljave, da jezik nije "pročišćen". Kad smo se to tako oglušili o prljavštinu, pa sve od nje okrećemo glavu dok nam ulice smrde?
Gledala sam danima u more, slano, mutno od peska i ljudi, zaneseno vetrom, dok je sunce pržilo i samo je takvo, celo, i lepo. Inače bismo radije birali kadu.
Godinama su me učili da od ljudi krijem bol, tugu, bes, osetljivost, pa čak i privrženost, što bi možda, u datom kontekstu i ovde bio višak informacija, jer ime teksta nalaže štogod drugo. Onda se sav taj nataloženi mulj kao bujica slio u moje redove. Neki su plakali čitajući ih, neki su ih smatrali prljavim, ali ti su se redovi redjali u jedan most koji prelazi preko praznine izmedju mene i sveta. Samo pišući zatalasam, zalelujam i ne uplašim se da će se neko udaviti u mom mulju. Nema to toliko veze sa publikom, koliko sa potrebom da se čovek pokaže ceo.
More sa muljem i talasima, čovek sa suzama u očima, čovek sa stisnutom pesnicom, čovek sam i čovek zajedno.
More kome se raduješ cele godine, čovek pred kojim srce zadrhti. Celi, lepi, ružni, prljavi i čisti.
Dušom se čitaju cele knjige, tek očima i razumom citati.
Dušom se voli celi čovek, sve manje od toga je trgovina.
Dušom se piše nekonkretno, ostalo je birokratija.
Zato biram da pišem, i prljavo i čisto, i lepo i ružno, crno i raznobojno, razliveno suzama, umazano karminom i lakom za nokte...i drvce po drvce gradim svoj most...ako vas zapljusne talas, to je most postao naš.

Powered by blog.rs