Medju nama

Srećan rođendan Beli Hamvašu- jedna skoro pa ljubavna priča

Generalna — Autor nensi888 @ 16:17

Na današnji dan, pre nekih sto dvadeset godina, rođen je mađarski pisac Bela Hamvaš, čini mi se onaj pisac koga sam sve ove godine tražila da kroz njegove knjige sa samom sobom komuniciram, da mi pomogne da iz-smejem sve što u meni nije pravo. (kaže njegova žena Katalina u marginalijama: ismejati: iz-smejati iz ovoga sveta, smehom izbaciti).

Lako se zaljubim, užas kako se lako zaljubim, skoro da se stidim toga, a najlakše se zaljubim u zanimljivo i pametno. Najlakše se zaljubim u one od kojih mogu nešto da naucim. Imam onaj zanos, onu strast da pratim i čitam sve što vidim da zanimljivi čitaju.

Tako sam na jednim zanimljivim policama i na jednom profilu videla tek ovlaš ime Bela Hamvaš, sa sve nekim crticama, akcentima ili šta-ti-ga-ja-znam, slabo divanim madžarski. I onda sam guglala to ime, bez tih crtica, jer ih na tastaturi nemam.

I počela sam da se zaljubljujem u ovog pisca još od tih citata nađenih onlajn. Kaže želi da bude normalan čovek, pa Rusima fali humora, pa tako tek ovlaš nađoh par zaključaka koji su i moji bili. Doduše, ja želeh čovek da budem, ali shvatam da se izraz "normalan" dosta izlizao u ovih sto osamnaest godina. I nazreh i ulogu humora u delu i shvatih....to je to...našli smo se....

Ne volim da kažem da gutam knjige, jer verujem da treba jesti lagano i dobro variti (pa čak i ovo i te kako igra ulogu u Hamvaševom delu), ali osam delova Karnevala pročitah rekordnom brzinom, i živeh ta slova. Pa od toga da relativno često koristim rečenicu "Završila je kurvatoijum sa odličjem.", do jednostavnih istina kao što su "koga ne volimo, njega kvarimo" i "bez ljubavi se nužno besni", preko sveske pune prepisanih delova- Karneval posta neizostavi deo moje svakodnevice.

Pa onda uloga žene kod Hamvaša. Koliko se samo puta našalim da sam šovinista, a čula sam da i njega prozivaju tim imenom. A zapravo je to jedan uvid koji lako podlegne kritici iako je prilično očigledan- borba žene da ukine sopstvenu ženstvenost- koja je, ko bi ga znao, možda i neophodna da bi se nekakva ravnoteža postigla, ali to ne umanjuje urnebesnost ženskog lika koji želi da napravi "čisto žensku državu".

Da ne pričam o astrološkom aspektu i priči o sudbini, konstelacijama i, na kraju opet, o Bogu. Prosto osećam kako mi se knjiga topi u ustima dok pričam o njoj.

A onda u pdf-u nađem esej "Filozofija vina". Oh, pa ima li veće radosti! Znam, ne treba mi molitvenik za ateiste, ali sigurna sam bila od prve stranice da će me nešto oduševiti, razgaliti, rastopiti i objasniti.

Kad se postidim, zacrvenim se k’o bulka, i to je jedan krajnje neprijatan osećaj koji me oduševljava i volim da ga izazivam. Nekako me centrira i pokaže mi gde sam i mislila sam da je to neko samo moje otkriće i samo moj hir, što bi izazivalo jedan metastid- stid od stida. Ali u "Filozofiji vina" nađem upravo rečenicu "Samosvestan i stidljiv, jer to je jedno."

I sada bih opet da se vratim na onaj skorašnji događaj kada su me pitali da li pišem. Pišem, evo ovde živog dokaza, samo...kada čovek čita, shvata da je copy-paste religija našeg vremena, da su mnoge vekovne istine sročene i napisane verovatno bolje nego što bih ih ja ikada rekla i da je možda najbolje što mogu da uradim da ukažem makar na jednog genija, možda ga još neko otkrije, umesto da sečem šumu za neka svoja prepričavanja.

I to je i Hamvaš radio ukazivši u "Sto knjiga" na vekovnu baštinu čovečanstva. I to je ono što ovaj život čini ozbiljnijim i manje ozbiljnim; jer ne postojim ja samo u odnosu na tebe ovde i sada, ja postojim i u odnosu na sve moje pretke i sve ljude od kada je sveta i veka. To me čini bitnijim i manje bitnim. To me čini čovekom.Zato: dok se ne prouči staro, novo ni ne nastaje- to budu samo nove verzije starog- prevodi, interpretacije i razvodnjavanje.

I, da ovo ne bi postalo digest-izdanje ovog velikana, jer je moja najveća želja da za njega čujete i koliko odmah počnete da ga čitate (to je moj poklon njemu za rođendan- znam, pisac je i umro je još 1968., ali ja se lako zaljubim, to je patologija samo po sebi), evo još samo par mojih omiljenih citata, pa Vi vidite, ako ste uopšte i došli dovde u čitanju:

Ovaj objašnjava čitav moj tekst:

"Potpunu celinu ljudskog postojanja koristim da bih mogao da razumem jednog jedinog čoveka."

Omiljeni: "U svom istinskom biću umemo da podnesemo svaku uvredu, ali ako nam neko dirne u fiks-ideje koje gajimo o sebi samima, smesta počinjemo da jaučemo."

"U drugome sam jedini (nepromenjen), u samom sebi sam neprekidno drugi (u neprekidnoj promeni)."

I, u čast trenutno retrogradnog Veličanstvenog Saturna:

"Vreme ruši samo ono što u tom trenutku nije istinito. Vreme jeste takvo da sledeći tren guta prethodni i on nestaje, ali ne bez ostatka. Od onoga što je preostalo nastaje nadvremenost."

 

 


Powered by blog.rs