Medju nama

Od rođenja smo podučavani kojekakvim hijerarhijama - ko ima više novca, ko je na višem položaju, ko je duhovno više uznapredovao, ko je "gazda", a ko sluga...

Visine privlače i dovijamo se kako znamo i umemo da ih dosegnemo, koristimo raznovrsne merdevine, pa i liftove kako bismo dosegli određene ciljeve, a, s vremena na vreme, ne libimo se ni da podmetnemo nogu kako bismo svoju "konkurenciju" gledali sa visine.

I ja se, naravno, sa ovim hijerarhijskim ustrojstvom, nikako ne slažem. Ne samo da se ne slažem, već verujem da poziva na neosnovanu aroganciju i uobraženost. Da postoji samo kako bismo, u svojoj nesigurnosti, imali osećaj moći time što postoje oni "ispod". I, svakako sam sklonija dubinama, te mi se ove hijerarhijske podele čine plitkim i površnim.

Šta ako svako jednostavno ima svoju ulogu - različitu, ali važnu? Šta ako ne postoji hijerarhija već krug - kao u astrologiji - gde nema penjanja i spuštanja, već različitosti koje se dopunjavaju?

Moji roditelji su lekari, prilično priznato zanimanje, no ne bi ih bilo da babe nisu obrađivale njive i plele džempere i vunene čarape. Svi mi postojimo, između ostalog, i zahvaljujući jedni drugima, ma gde se nalazili na društsenoj lestvici.

Zato pozivam na poštovanje svakoga sa kim koegzistiramo. I onih izgubljenih duša što na ovom svetu još uvek ne mogu da puste korenje, i onih sveprozivanih materijalista što nas prizemljuju i podsećaju da dugujemo i zemaljskom, ne samo nebeskom, i onih što se za nas mole u tišini, i onih što se ni u čemu nisu pronašli.

Svi imamo nešto zajedničko - dat nam je život. I, ako smo ga preživeli do sada - nosimo seme mudrosti, ma gde nas hijerarhijski smeštali.