Medju nama

09 Jan, 2017

O prijateljstvu

Generalna — Autor nensi888 @ 12:09

Imala sam tu sreću i nesreću u životu da budem jedino dete svojih roditelja. Bila sam sama i usamljena, sve dok nisam shvatila da sam blagoslovena time da mogu da biram svoju braću i sestre.

Znate kako kažu: “voli ga kao brata”, za mene “voli ga kao prijatelja” zapravo znači mnogo više. Kao i mnoge druge izgubljene sestre, i ja sam u svojim prijateljstvima mnogo grešila i mnogo lutala. Ponekad bih odlazila na neka daleka mesta i zaboravljala na ljude koji su moj život činili životom. Nikada se nisam ljutila; samo bih odlazila neznano kuda sa neznano kim i uvek iznova dokazivala kako nisam u pravu. Onda bih se vraćala, nekada uz izvinjenje, nekada tek onako, spontano. U očekivanju da su me otpisali i mišljenja da tako i zaslužujem. A oni bi me dočekali raširenih ruku i nastavili bismo tačno tamo gde smo stali. I opet bih ja važila za nekog “pametnog u društvu”, povrh svih budalaština koje sam u stanju da uradim i pogrešnih odluka koje sam u stanju da donesem. Ako sam nekada i u porodici, i u kraju, i u školi, osećala da ne pripadam, svojim prijateljima sam uvek pripadala i uvek bila dobrodošla. Zato tu, među njima, osećam da vredim. Sve samopoštovanje koje sam stekla za života stekla sam isključivo zahvaljujući njima. I ako se zbog nečega kajem u životu, kajem se zato što sam ikada preispitivala naše prijateljstvo.

Znate kako u porodicama kažu “šta god da uradi, naša je”. E, u mojoj su porodici veoma laki na odricanje. Ali među prijateljima imam upravo taj osećaj. Ovaj tekst pišem sebi kao podsetnik na to koliko sam njihova i koliko su moji, i želim da se postidim ako ikada ponovo uhvatim sebe da koračam od njih.

Dragi moji prijatelji, ovo nije slatkorečivost kojom želim da vam se uvučem pod kožu, već iskrena zahvalnost za podršku koju zaista nikada nisam dobila nigde drugde.

Vi ste čitali i delili moje pesme i tekstove, hvalili me unaokolo kao što ni roditelji nisu, i primali me u zagrljaj uvek i uprkos svemu.

Znam da ćete reći da sam i ja vama mnogo dala i to nije nešto što ovim redovima želim da umanjim i poreknem, suština je da sam jedino sa vama imala osećaj da ono što dajem zaista vredi, što ono što dobijam čini neprocenjivim.

Hvala što ste tu i što mi svakodnevno dočaravate topli dom.

 


Komentari

  1. Zahvalnost prijateljima, a ustvari tužno je...
    Šteta što drugi nisu shvatili ko si.

    Autor lastavica — 09 Jan 2017, 12:29

  2. Sve, naravno, zavisi od toga, sa koje strane slike se nalazis. ;)

    Autor nensi888 — 09 Jan 2017, 12:49


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs